Monogo puta ste se pitali zašto vam neki posao ne ide od ruke, zašto ne možete dostići svoje ciljeve. Okrivljujete okolnosti, situacije čak i neke osobe. Ponekad je i država kriva ili njena administracija sa svojom složenom birokratijom. Ponekad ste odustajali zbog dugačkih redova ili ste govorili da je sada vreme ručku, da to možete uraditi kasnje.Ako se zamislite i razmislite o svojim prošlim d
anima, mesecima, godinama, ako otvorite prozor i pogledate u vašu prošlost, setićete se situacija kada ste odlagali svoje poslove. Možda će vam se učiniti da ta odustajanja izgledaju potpuno bezazleno medjutim, skup takvih ne dovršenih radnji stvorili su naviku u vašem umu, u vašoj podsvesti.
Ako danas započnete bilo šta da uradite i naidjete na nekakvu objektivnu ili subjektivnu prepreku (koja je proizvod vašeg uma), lako odustajete jer posledica realno izgleda bezazleno. Ovo odustajanje je proizvod vašeg unutrašnjeg programa, navika koju ste stekli od ranije.
Zato, kada nešto započnete, a ne dovršite ili doneste odluku koje se ne pridržavate, formirate naviku neuspeha, apsolutnog neuspeha.
Ako ne nameravate da nešto dovršite, nemojte ni započinjati, ali ako započnete, posvetite joj se makar se nebo rušilo.Jedna od najvažnijih ideja koja se mora formirati u vašem umu i srcu je:
sve što počnem, moram završiti.
Ostavljajuci zadatak opozvanim, nedovršenim, ili nepotpunim je najsigurniji put do neuspeha. Uspeh se može sažeti u jednoj recenici: Pokaži se i završi posao.
Neverovatno je koliko mnogo ljudi ne uspevaju da urade te dve stvari. To je ono što odvaja pobednike od gubitnika. Završite zadatke, dostignite svoje ciljeve, postici ćete sve što želite. Život može biti trka, ali to je trka izdžljivosti, ne ubrzanja. Nije važno kako ste završili nešto niti koliko brzo.
