Često vidim statuse na društvenim mrežama posvećene medjuljudskim odnosima, ponekad i ogromnu ogorčenost osoba koji su ih postavili. Verujem da se mnogima od njih dogodila “nesreća“ u tim odnosima i da na ovaj način, postavljanjem statusa, misle da su se oslobodili tereta koji nose. Nažalost ipak nije tako, loša vest je, pisajući ili prosledjujući takve statuse samo još više privlače ista ili slična iskustva.
Citiraću nekoliko:
- “Boze čuvaj me od prijatelja.. od neprijatelja se i sam čuvam..“
„pored nekih prijatelja, neprijatelj vam ni ne treba…“,
„mnogo je muskaraca i zena.. ali malo je LJUDI… „
„naući u životu da se snalaziš sam jer kad ti bude teško obično svi nestanu…“
„uvijek su mi pomogli ljudi od kojih se nisam nadala, a okretali mi ledja ljudi za koje bih nekad svoj život dala …“
„Dobar dan tračare, šta ima novo kod mene?“
„za mene su neki ljudi kao 30.februar….ne postoje
Zajednička stvar za sve ovo je unutrašnje nezadovoljsto, razočarenje i ogorčenost. Pisajući, prosledjujući pa čak i čitajući ovakve statuse u svoj život privlacimo bas takva stanja uma. Uzroci obično leže u ne praštanju. Ovo treba da nam bude znak da nismo oprostili da nismo skupili snagu, toplinu i nismo uspeli da se oslobodimo.
Možda ce nekome izgledati grubo ali ako ne oprostimo možemo slobodno reći da smo bolesni. Ako znamo da praštanje leći, ponovo spaja i stvara zašto to nebi uradili. U vama mora da se stvori duboki osećaj razumevanja i mudrosti kao i samilosti da bi oprostili. Verujem da je mnogima teško oprostiti odmah, čak je to prosto i nemoguće medjutim, sigurno možete sebe dovesti u stanje bez optuživanja, osudjivanja, besa ili čak straha pa tek onda pristupiti praštanju. U takvo stanje ćete sebe dovesti ako shvatite da ljudi koji vas okružuju prevazilaze svoje životne teškoće u okvirima svojih znanja i svojih sposobnosti. Na taj nacin razumećete ljude i njihove postupke, one koji su vam naneli zlo jer svako od nas ima svoje slabosti, ranjiv je, ima svoje mane, zbunjujuce ideale. Svako od nas ponekad oseća strah i paniku, svi smo mi ponekad kukavice.
Kada oprostite otkrićete neotkrivenu dubinu u sebi, unutrašnju snagu, otkrićete ljubav u sebi koja vam je neophodna za buduće konstruktivne odnose sa ljudima. Ako ipak u budućnosti doživite razoćarenje u neke osobe, sigurno ćete vec biti pripremljeni da sada te osobe koje okrivljujete i postupak koji je učinio, sagledate ponovo kao osobe dostojne poštovanja. Sada, kada analizirate, primeticete da ste ovog puta koristili srce i um i da ste postigli viši stepen razumevanja i razumeli da je ljubav jedini i najveci izvor praštanja. Dozvolite sebi da razdvojite učinjenu grešku od osobe koja je to napravila bez obzira što nekada nećete razumeti ponašanje te osobe.Takodje, primetićete da niste burno reagovali što je jedna od najvažnijih stvari. Niste doveli sebe u stanje besa, ljutnje, mržnje, optuživanja, osudjivanja, straha….a takva stanju su izvor svih bolesti.
Ovim procesom se oslobadjamo prošlosti i tereta koji vućemo za sobom i ne samo to vec omogućavamo sebi da taj ranac negativnosti više nikad ne ponesemo. Živimo u sadašnjosti i svatramo poverenje u sebe da idemo napred. Ako želimo ići napred potrebno je da se oslobodimo prevelikog bola koje nosi ne praštanje i na taj naćin ne dozvoljavamo da prošlost upotrebi svoju moć i ponovo probudi u nama negativna stanja uma. Prestaćemo biti sumnjicavi i nećemo oklevati da nekome ponovo poklonimo svoje poverenje te na taj nacin uništiti svoji kreativnost i zaustaviti naš duhovni razvoj.
Divan je osećaj opraštanja a osaćaj slobode je najveća lična nagrada.
S poštovanjem
Marjan
