“Nećeš mi verovati kako je to lako”, odgovorio sam, a zatim smo seli i uz kaficu joj objasnio:
Ja: “Kao prvo, nikad ne razbijaj glavu izborom, time ravnotežu u Univerzumu vidljivo narušavaš. Bitno je da se ne naprežeš, jer što se više naprežeš, rezultati su sve lošiji. Nemoj dugo razgledati robu i analizirati njene prednosti i mane.”
Ona: “Ali moram analizirati šta je dobro a šta ne.”
Ja: “Tvoja svest ne treba da učestvuje u izboru, zato što svest i njene misli ne predstavljaju tebe, nego navalu uticaja spoljašnjeg sveta. Potrebno je samo da hodaš i da razgledaš kao da si na nekoj izložbi u galeriji, i da ne razmišljaš ni o čemu.“
Ona: “Ali čoveće, sad si me sasvim zbunio! Kako da ne razmišljam, pa imam želju da nešto kupim!”
Ja: “Možeš na početku sebi objasniti u opštim crtama šta želiš da kupiš. Nisu bitni detalji. Jedini opis neka bude vrsta te odeće.”
Ona: “Hm, dobro, neka to bude haljina.”
Ja: “Recimo haljina. To neka bude tvoj cilj. Dozvoli da tvoja unutrašnjost izabere jer je ona puno bliža onom što si ti. Ona neće propustiti ni najmanji detalj, i sigurno će ti ukazati na ispravan izbor. To ćeš znati čim u mnoštvu haljina ugledaš, tačnije, osetiš haljinu koja ti izaziva najveću simpatiju. Kada iz tebe izleti ”to je ono što mi treba”, kupi to bez razmišljanja.“
Ona: “To mi se redovno dešava, ali kad je uzmem u ruke odmah joj pronađem nekoliko mana, potom nekoliko prednosti, i na kraju odluči kako mi stoji. Uzgred, primetila sam da ogledala u buticima izdužuju figuru.“
Ja: “Ako počneš da analiziraš haljinu, tada radi tvoja svest, podsvest je uspavana i ne može doći do izražaja. Svest analizira zato što je pod uticajem racionalnosti i mišljenja okoline. Ako ti se haljina svidela na prvi pogled, tada je odlučila podsvest, a ako počne kolebanje, tada se uključila svest. Dakle, ako nisi sigurna, i ako osećaš lagani nemir, ako osećaš sumnju i potištenost, radi se o tuđoj haljini. Ako uhvatiš sebe kako samu sebe nagovaraš da ti ona odgovara, to je znak da nije tvoja.”
Ona: “Taj osećaj imam često, međutim, moja prijateljica ima važno mesto kada odlučujem da li da kupim nešto ili ne.”
Ja: “Nemoj nikada tražiti mišljenje drugoga, niko osim tebe ne može izabrati upravo onu haljinu koja je tvoja. Ako ti se haljina svidela bez pogovora, sigurno će se drugi oduševiti kada je vide na tebi.“
Ona: “Ajde sad mi sve ponovi u kratkim crtama”
Ja: “Hodaš po prodavnici kao da si na izložbi. Jednostavno razgledaš i ne postavljaš sebi zadatak da haljinu obavezno nađeš. Smirena si, postaješ svesna da te tvoja haljina negde čeka i tačno znaš kako da je razlikuješ od tuđe. Prema tome, odričeš se želje da postigneš cilj. Oslanjaš se na svoju unutrašnjost, i kad ugledaš ono što ti odgovara, donosiš odluku. Ovo su tvoja pravila igre, jer si ih sama odredila. Sigurno je da nisi pogrešila, zato što je tvoja unutrašnjost pouzdani oslonac.”
Ona: “Dobro, a šta ako ceo dan šetam i ne osetim tu reakciju?”
Ja: “Spasila si se od kupovine tuđe haljine. Smirena, samouverena, sigurno znaš da te tamo negde čeka tvoja haljina.”
Ona: “OK, krećem sledećeg vikenda. I samo da znaš da ona recenica “to je ono što mi treba” može da se ponovi više puta u toku dana.”
Ja: “Oooo, neee.”
S poštovanjem
Marjan
