Šta je hipnoza?
Saznajte više
O Hipnozi
Najbolji način da se opiše šta je hipnoza, najjednostavnije bi bilo „biti otvoren za sugestije“. Ako razmislite o tome, tokom celog vašeg dana ste ili otvoreni za sugestije ili ste osoba koja odbija to. Ne postoji ništa izmedju, stoga, vi ste u lakom stanju hipnoza većinu svog života. Čak dok čitate ovaj priručnik, pošto ste voljno biće koje prihvata informacije, bez da ste kritični prema pročitanom, vi ste u hipnozi.
Zablude o hipnozi su brojne. Mnoge zablude su proizvod scenske hipnoze koje su koriščene radi marketinga samog hipnotizera kao i osobe koja je predmet hipnoze. Mediji su samo podrška zarad gledanosti a u stvari sve je to zloupotreba hipnoze. Zašto? Jednostavno, u scenskoj hipnozi niko nikome nije pomogao. Svrha hipnoterapije da pomogne ljudima u prevazilaženju raznih negativnih emotivnih stanja, blokada, uverenja ili navika.
Ostavljajući po strani taj prilično specijalizovan oblik hipnoze, jedan od načina gledanja hipnoza je ustvari stanje opuštenosti, konfuzije ili koncentracije u kojem svesni deo uma postaje udaljen ili odvojen od svakodnevnih briga i problema. U ovom opuštenom stanje na koje je podsvesni deo uma najbolje u stanju da kreativno reaguje na sugstije i slike. Klijent se može fokusirati na stvari koje želite da promenite i na načine na koje to najbolje možete učiniti, bez kritičnih ili anksioznih misli. S tim što klijent niti spava niti je budan. Klijent pušta da se stvari dešavaju kroz njihov podsvesni deo uma umesto da se to dešava u svesnom delu uma, zato što su opušteni ili na neki drugi način mentalno zauzeti datim sugestijama tako da će hipnotizer lakše delovati. Posthipnotičke sugestije su one koje će klijent sprovoditi kada izađe iz hipnotičkog stanja.
Hipnoza je promenjeno stanje svesti i povećana reakcija na sugestiju; to stanje se može izazvati kod normalnih osoba raznim metodama ali takodje je korišćena povremeno na medicinskom i psihijatrijskom lečenju. Najčešće je hipnotičko stanje nastaje kroz odredjene radnje hipnotizera, koji angažuje pažnju subjekta i zadaje mu određene zadatke tokom izgovaranja monotone, ponavljajuće verbalne komande; takvi zadaci mogu uključivati opuštanje mišića, fiksacija očiju i levitacija ruku. Samohipnoza se takođe može indukovati od strane obučene osobe koja uključuje opuštenost, koncentraciju na sopstveno disanje ili ritualima koji se nalaze u mnogim mističnim, filozofskim i religioznim sistema.
Dakle, možemo reći da je hipnoza stanje koje podseća na san, ali ga izaziva osoba čije sugestije subjekt spremno prihvata ili bilo koje od različitih stanja koje liče na san. Koja su to različita stanja? Da li ste nekad bili hipnotisani?
U svakodnevnom životu stalno smo izloženi podsvesnim sugestijama. Ako ste se ikada našli na kasi ne znajući zašto ste stavili nešto u korpu, ovo može biti razlog. Stalno dobijamo sugestije od: Roditelja, Nastavnika, Vršnjaka, od strane Prijatelja, Političara, Religije, Novina i televizija – oglašavanje na primer pokušava da nas ubedi da nešto uradimo, odnosno kupimo određeni proizvod. Da li ste ikada kupili nešto od prodavca, a nije bilo ono što ste zaista trazili? Da li ste ikada odgovorili na oglas tako što ste kupili nešto o ćemu niste razmišljali da kupite pre nego što ste ga videli? Ako jeste, onda ste bili hipnotisani. Naš svesni um se često tvrdoglavo drži poznatih ponašanja i simptoma čak i ako su negativni i ometaju naš duševni mir i kvalitet života. To su stvorene navike.
